ZMAJ KNJIGA

Džejn Ostin - studija ljudskih karaktera

Za razliku od Brane, ja nikada nisam bila ljubitelj sestara Bronte, iako bi to možda i bilo za očekivati imajući u vidu moj prilično buran temperament. No, Džejn Ejr mi je uvek izazivala želju da je išutiram u cenjenu kad krene da se razvlači i pati za onim njenim nadrndanim Ročesterom. Iskreno, u celom tom romanu najzanimljivija mi je bila njegova luda žena zatočena u kuli. A Keti i Hitklif su mi uvek bili prototip razmažene, sebične, surove dece puštene s lanca i uvek sam mislila da bi vaspitne ćuške i temeljno kupanje čuda učinili. No, to sam samo ja. A i vresišta sestara Bronte su predivna, pa makar samo zbog njih vredi pročitati neki roman.

Ali Džejn Ostin

volim. Ne preterano, jer je previše fina i stegnuta i pitoma, i nikako ne u kontekstu ljubavnih romana jer su previše suzdržani za moj ukus - ja volim da moji ljubići budu epski i strastveni i burni - kao plovidba na uzburkanom moru a ne veslanje po obližnjoj bari. Ali Džejn Ostin je sjajan posmatrač ljudi i karaktera. I duhovita je. I sve njene junakinje imaju kičmu, čak i one najcmoljavije.

Iako sam pročitala sve, dva njena romana zaista volim - Razum i osećajnost i Pod tuđim uticajem. Tema standardna za Džejn Ostin - brak i kako do njega doći. Ali za razliku od Elizabet Benet, koja je verovatno jedan od najlepših likova engleske književnosti (iako sam je ja - oh svetogrđa - uvek doživljavala kao sponzorušu kojoj se Darsi dopao tek kada mu je videla kuću), sestre Dešvud i En Eliot sa svojim dilemama i manama mi više leže.

Kao mlada, uvek sam želela da budem „osećajnost“ otelotvorena u vidu Marijane Dešvud, da se ponašam u skladu sa svojim osećanjima, ne hajući da li ću povrediti sebe i druge. To mi je, i pored gorepomenutog temperamenta, teško polazilo za rukom. Uvek sam bila suzdržanija i praktična i možda ne razumnija ali svakako opreznija i racionalnija u odlukama i ponašanju (uz povremene varnice koje bih brzo ugasila). I tako je Marijana ostala moja želja a Elinor moja realnost. U filmu Anga Lija Razum i osećajnost ima sjajna scena gde Marijana besno odlazi u sobu i treska vratima uvređena zbog nečega, gospođa Dešvud isto tako ljutito odlazi u sobu i treska vratima uvređena zbog neke druge stvari, a razumna Elinor (koja duboko u sebi takođe ključa) uz uzdah - pošto je ona ta koja ih je obe najedila rekavši im kako stoje stvari - seda na stepenice i pijucka čaj. Ne mogu da vam opišem koliko puta sam ja morala da sednem na stepenice i pijuckam čaj, iako bih u tom trenutku najradije i ja lupala vratima i to tako da ih izvalim iz štoka. No, neko mora da bude i odrasla osoba. A i Razum i osećajnost imaju meni beskrajno dragog pukovnika Brendona.

Poslednji roman Džejn Ostin - Pod tuđim uticajem je definitivno moj omiljeni. Šta ću kad sam slaba na druge prilike. A ima nečeg iskupljujućeg i dirljivog u priči o dvoje ljudi koji su se nekada voleli ali razišli i sada se ponovo sreću. Da li će moći da pređu preko prošlih grešaka, koliko su se promenili, da li ona varnica i dalje postoji?

Vulkan je objavio sve romane Džejn Ostin, što je vredno hvale, jer uz najnovije bestselere imaju celu biblioteku posvećenu svetskim klasicima, od Igoa preko Dime i Tolstoja do Hardija i sestara Bronte. Koju god knjigu da odaberete iz ove edicije nećete se pokajati. A ako je Džejn Ostin vaš izbor - Pod tuđim uticajem, Razum i osećajnost, Gordost i predrasuda...a dalje, kako vam drago.

                                                                                                      K.                                            

Ilustracija: Pixabay

Džejn Ostin je sjajan posmatrač ljudi i karaktera. I duhovita je. I sve njene junakinje imaju kičmu, čak i one najcmoljavije.