ZMAJ KNJIGA

Orkanske ljubavi sestara Bronte


Mera ljubavnog romana - ne pristajte na manje

U životu svakog ljubitelja knjiga, da ne kažem zavisnika, postoje one prelomne. Najčešće nije u pitanju sadržaj ili poruka ono što ih načini takvima, nego ceo splet okolnosti koje se oko njih nameste.

Kao dete obožavala sam da čitam avanturističke romane. Uletim u biblioteku, vratim jedno i tražim kartu za novo putovanje, Žil Vern, Tor Hejerdal, Henrik Sjenkjevič, uvek gladna puta, neke prašume, otkrića, opasnosti i rešavanja misterija. U kući nismo imali mnogo knjiga, ali i samo jedna će biti sasvim dovoljna da napravi problem. Mamila me godinama. Tvrdih korica bledožute boje slonovače i žućkastog, oštrog, hrapavog papira u koji su duboko bila utisnuta

prelepa ćirilična slova, širokih margina... Uvek mi je izgledala kao da je došla u kompletu sa maminom ogrlicom i narukvicom od slonovače, koje joj je tata doneo na poklon sa puta u Zambiju. I knjiga i narukvica bile su mi nedostupne: Moraš da sačekaš još malo, da porasteš, nećeš razumeti, odgovarala me mama, a ja sam gledala u tu žutu knjigu bez natpisa na koricama, jer se papirni omot izgubio negde u pozajmljivanjima i selidbama i čekala naš trenutak. Čak sam se pitala i kako je taj omot izgledao i nekako sam zamišljala da mora biti zelene boje.

Imala sam možda 13-14 godina kada je mama napokon kapitulirala. Slomio me neki virus, ako se dobro sećam, pa joj je bilo žao i predala mi svoje blago. Stavila sam narukvicu od slonovače na ruku (iz ove perspektive i to mi je jezivo - jadan slon) i otvorila napokon te žute korice. Pisalo je: Orkanski visovi! Ako imam anđela čuvara trebalo je tad da mi izbije knjigu iz ruku, lupi me njome po glavi i prikaže u par sekvenci kako će izgledati moj život posle nje.

Ali to se nije desilo i ja sam čitala, čitala, onako žedna baš sam dobro upijala taj otrov. Tad je počela moja propast, otrovala me hitklifovština. Jedino tako mogu da nazovem taj sumanuti romantični doživljaj razarajuće ljubavi koji me proganja još od... pa odavno!

Emili Bronte je napisala taj jedan jedini roman i zauvek obeležila svetsku književnost jednom od najsnažnijih ljubavnih priča, objasnivši za sva vremena kako neoslobođena i neispoljena osećanja umeju da unište čoveka, ženu, život, porodicu... Toliko da ne mogu da se smire ni u smrti. Ni sve ekranizacije, a bilo ih je mnogo, nisu uspele ni približno da dočaraju te lomove u Ketrin, ni divlji Hitklifov pogled, način na koji pripadaju jedno drugom u stenovitoj i olujnoj Severnoj Engleskoj, idealnom mestu za takvu priču.. Samo veoma snažan duh mlade Emili mogao je tako da se odupre konvencijama i oseti prirodu koja se u savršenom skladu udružila sa emocijama koje nose junake.

Emili i njene sestre, Šarlot i En, pišu u prvoj polovini 19. veka i za svoje vreme bile su revolucionarne, po temama o kojima pišu i načinu na koji na njih gledaju. Kunem vam se da će vam jednako biti zanimljive i danas, vama koje tek stasavate za ljubavne priče i vama koje gutate prozaičnu prozu savremenih spisateljica. Krenite od najboljih, uspostavite lestvicu vrednosti i posle toga ne pristajte na manje od ovog doživljaja koji će vam pružiti romani sestara Bronte.

Savremeni trenutak dosta se poigrava sa njima, nekad ih i omalovažava. Pre neki dan gledam na Foks-lajfu jednu veselu i dosta dobru seriju - Hart of Dixie. Mlada doktorka Hart, vrlo izazovno obučena u stilizovani viktorijanski kostim, zavodi svog dragog glumeći Šarlot Bronte, jer je Džoel, pisac po vokaciji, jednom prilikom rekao da ona ima seksi mozak. Možda suviše slobodna opaska za ovakvog književnog puritanca kao što sam ja (u stilu: ne dirajte mi moje omiljene junake i pisce), ali istinita. Sve silne nijanse sive nisu uspele da dočaraju toliku želju i strast koja raste u jednoj mladoj i pametnoj devojci, kao što je Šarlot unela u svoju Džejn Ejr. I to zvuči snažno i sveže i danas, a kako je delovalo čitateljkama 19. veka, mogu samo da zamislim.

I na kraju najmlađa En i njena Stanarka napuštenog zamka. Tačno se sećam, kada mi je majka nabrajala nazive njihovih romana ovaj me je očarao odmah. Tajna, možda i malo magije, mirisalo je na bajku, fantastiku, opasnost - sve moji omiljeni motivi. A u sred svega toga - obična priča o običnoj ženi.

Osetićete kod svih sestara, koliko god da pišu različitim stilovima, nešto gotičko, neki mrak, hladnoću, pa i dozu strave, ali samo spolja, dok su u junakinjama burna i živa osećanja koja vape da budu oslobođena. 

Imam taj neki poremećaj da kad se dohvatim jednog pisca moram ceo opus njegov da savladam, pa sam pročitala u kratkom roku sve što sam našla od sestara Bronte. Bio je to suviše nagao prelaz sa pustolovina u prirodi na pustolovine duše, nisam baš sigurna ni da sam se oporavila, ali da sam povukla jasnu granicu šta je za mene ljubavni roman - jesam, a možete lako i vi što se sada spremate da krenete u ove pustolovine, jer je Vulkan objavio Izabrana dela sestara Bronte koja sadrže sva tri romana.

Šarlot je napisala još dva romana: Vilet i Šerli, a Enin prvi roman je Agnes Grej. Mogu se naći u biblioteci, preživeli primerci, čvrstih korica, izmučenih listova od silnih čitanja i još silnijih osećanja čitalaca. A ja sam moju izgubila, odnosno tu maminu korica boje slonovače, nekome je pozajmila i ona je nestala. Ako je prepoznate, javite mi!

Za razliku od sestara Bronte, nikad nisam bila ljubitelj Džejn Ostin, njenih junakinja koje beskrajno trpe, jedva sam podnela onog nalickanog Darsija, još i priroda nekako mirna, travnjaci uredni, a vrhunac dramatike - malo jača kiša. Posle orkanske ljubavi Hitklifa i Ketrin i opasnih vrleti Jorkšira sve mi je kod Džejn Ostin bilo nekako tanušno.

No, ne uzimajte mene za merilo, ipak sam ja startovala sa pustinjom i prašumom, sve je stvar ličnog doživljaja. Zato jedva čekam i izazivam Kseniju da nas uputi u tajne romana drage Džejn, možda i mene ubedi na novo i drugačije čitanje!

Ilustracija: Film Orkanski visovi, 1992. (Žilijet Binoš i Rejf Fajns)                                         B.

Otrovala me hitklifovština! Jedino tako mogu da nazovem taj sumanuti romantični doživljaj razarajuće ljubavi koji me proganja još od... pa odavno