ZMAJ KNJIGA

Nora Roberts - grešno zadovoljstvo

Nora Roberts je moje grešno zadovoljstvo. Kao i ženski modni magazini. Inače uopšte nisam taj tip žene - ne pratim modu, šminka me ne interesuje, a priče tipa „on ju je pogledao a njoj su odmah skliznule kilote i operska arija je grunula negde u pozadini i oni su živeli srećno do kraja svog veka“, u najboljem slučaju mogu da mi izazovu napad smeha koji prelazi u štucanje i posle u iritirajući kašalj. Ali, koliko god nisam taj tip, volim Noru i „šarene novine“ zato što mi na sat-dva pružaju bekstvo od stvarnosti, a ponekad mi je to zaista neophodno.

Za Noru Roberts sam prvi put čula tako što sam na televiziji uhvatila film rađen prema njenom romanu Nebo nad

Montanom. Priča o tri otuđene sestre koje moraju da rade zajedno kako bi sačuvale ranč -  naravno da svaka od njih pronalazi zgodnog kauboja - me je podsetila na film koji sam mnogo, mnogo volela kada sam bila mala - Sedam nevesta za sedmoro braće. Zaboravila sam da kažem da trima sestrama preti opasnost od mračnog, manijakalnog ubice, ali ne brinite - on bude sređen na kraju i svi žive srećno.

Zgodni junaci i hrabre junakinje sa mračnom tajnom

Zašto ovo pominjem? Zato što je to šablon po kome Robertsova piše. A napisala je baš mnogo romana koji bi se mogli podvesti pod neki nazovi triler, gde je glavna junakinja uvek borac sa mračnom prošlošću a glavni junak zgodni, osećajni mačo tip, najčešće ono što Amerikanci zovu „blue collar“  - radnici i oni koji nose uniformu, dakle tipovi koji su vešti sa rukama. I njih dvoje se zaljubljuju na prvi ili drugi pogled i srede zlikovca i sve se sredi i završi kao u bajci.

Naravno da su njeni romani daleko od kvalitetne literature, naravno da su skroz na nivou ljubavnih vikend romana koje smo valjda sve čitale kada smo bile mlade, naravno da je ovo šund literatura, ali svejedno, Nora Roberts je potpuna navlakuša pred kojom je nemoguće a da ne pokleknete. Samo je pitanje da li ćete to priznati.

A jesam li pomenula seks? I njega uvek ima, uglavnom pri sredini knjige. I uvek je fantastičan i raspamećujući i šta sve ne. Za razliku od, na primer, Nikolasa Sparksa, čije ljigave ušećerene romane ne mogu da podnesem pa neka je i sto puta napisao Beležnicu (film je gzilion puta bolji od literarnog predloška), romani Robertsove bar malko imaju veze sa životom. I zabavni su. Poneki su i duhoviti.

Savršena zabava i odmor za mozak, idealna za more ili da se ušuškate ispod ćebeta kada je napolju hladno i vlažno i grozno. Kod nas ih objavljuje Vulkan i ti su malo kvalitetniji od kiosk izdanja koja mogu da se kupe uz Blic ženu, mada su i ona čitljiva. Probajte jedan. Ne morate nikome da kažete. Mada je veoma zabavno kada na prepunom Sajmu knjiga tražite novi roman Nore Roberts, a mladi prodavac od koga ste prethodno kupili neki horor ili klasiku vas potpuno zgranuto pogleda i onako, sa nadom, pita: „Za mamu?“  Ne, momče, za mene. Da uživam i da se opustim.

                                                                                                                                K.

Foto: MJ

Nora Roberts je potpuna navlakuša pred kojom je nemoguće a da ne pokleknete