ZMAJ KNJIGA

Novo čitanje epskih narodnih pesama


Od epskih pesama do epske fantastike

U filmu koji sam sinoć gledala, glumica na dešavanja koja posmatra ima samo jedan oduševljeni komentar: Epski! Na stolu roman epske fantastike, jedva čekam da mu se posvetim, to je jedan od mojih omiljenih žanrova, i filmskih i književnih. Nedavno sam svojoj ćerki pomagala da uradi analizu epskih narodnih pesama kosovskog cilusa. Čitanje ovih klasika naše narodne poezije, koji ujedinjuju opis prekretničkog istorijskog događaja, grade viteške likove i sve posmatraju kroz vizuru pojedinca koliko i kroz kolektivnu svest, svaki put me ponese, pa uhvatim sebe kako deci govorim o njima u svečanom tonu, podignutog

glasa, koji, priznajem, na pojedinim mestima i zadrhti! Naročito kada su u pitanju Majka Jugovića, Kosovka Devojka, suva drenovina i Marko Kraljević, o ljudskosti postupaka Banovića Strahinje da ne pričamo.

Međutim, deci budemo smešni, i pesme i ja! Ne smemo grditi današnje mlade generacije i sve objašnjavati napretkom tehnologije i njihovom nezainteresovanošću za tradiciju i istoriju, jer kada se setim svojih školskih dana jasno mi je da epske pesme ni tad nisu baš najbolje prolazile. Deca su bila disciplinovanija i sa manje prava glasa, ali generalno se na epske partije prevrtalo očima. Još kad se prelista zbirka, pa uvidi da se taj deseterac proteže na više od deset strana. Od ovih retkih što oplaču Propast carstva srpskoga posle ispadnu profesori srpskog.

I tako se nađosmo usred problema epskih razmera - kako je ovaj pojam doživeo procvat u izrazima novijeg datuma, a nimalo nas ne privlači kada su u pitanju naše narodne pesme.
Sam pojam u razgovornom stilu, kako ga je upotrebila glumica s početka priče, koristi se da bismo označili nešto što je veliko, dugo, značajno, udružuje dešavanja, njihovo tumačenje, osećanja koja dešavanja izazivaju i pouke koje iz svega proizilaze. Upotreba sasvim adekvatna književnom tumačenju - jer je epika jedna od osnovih književnih vrsta, kojoj pripadaju roman, priče, novele i drugi narativni žanrovi.

Ep (od grčke reči epos) je jedna od najstarijih književnih vrsta, koja priča dešavanja gradeći sliku sveta i u nju uklapa likove i njihovo (ne)snalaženje u toj slici. U tom smislu, noviji književni žanr - epska fantastika - odabrao je više nego dobar naziv, jer se u ovim delima gradi jedan drugačiji svet, prepun natprirodnih sila, magije, čaroban u svakom pogledu, u kome se nastavlja borba dobra i zla, izrastaju pravi junaci, gine za ideale, spasava svet i što je najvažnije, i u ovom svetu ljubav, posvećenost i odanost su te koje pomeraju granice.

I naše epske narodne pesme, prepune živih slika, velikih junaka, posvećenosti porodici, zemlji, idealima, uz vile, zmajeve, aždaje, ptice koje govore, grade čitav jedan svet, koji celovito treba posmatrati i tako ga predstaviti novim generacijama. Ne mogu današnja deca da shvate šta su gusle i kakvu su ulogu imale u srpskoj kulturi, pa se na priredbi povodom Svetog Save čuo prigušeni smeh u publici dok je mali guslar odlično i tačno izvodio svoju tačku. I on sam je jedva čekao da pobegne sa pozornice. Danas deca odrastaju na drugim talasima, i to moramo razumeti, na jednom kosmopolitskom i tehnološkom shvatanju sveta, kome više prija epska fantastika.

Ako krenemo sa te tačke kao polazne, od današnjeg doživljaja epike, možda ćemo lakše i brže doći do toga u kojoj meri su naše narodne pesme i danas aktuelne, žive, samo treba pažljivije i laganije čitati, pružiti im šansu, a ne odmah kukati nad starim izrazima i nerazumljivim sklopovima. Naći će se neko ko će i to da objasni.

Da krenemo od toga da u našim narodnim pesmama žive superjunaci vanserijske snage, pomažu im natprirodna bića, savladavaju prepreke ravne onima u bajkama, i to uglavnom magična tri puta. Tu je čitav jedan arsenal fantastičnog oružja, polazeći od buzdovana Marka Kraljevića. Vila mu je posestrima, konj čudesan, oružje neverovatno, junak je u najboljem smislu te reči, jer priznaje junaštvo i sposobnosti svojih protivnika. Daleko od toga da je savršen, greši i muči se često, izleće se u afektu, ima burnu i strastvenu pirodu, ali je upravo zbog toga blizak i drag ljudima.

Zatim, koliko je i danas aktuelan lik Banovića Strahinje, koji se suoči sa jednim životnim problemom kao što je izdaja voljene žene i savlađuje ga sasvim viteški. Junak i po snazi i po karakteru.

Sa tih osnova polazeći, sa arhaičnim izrazima i nacionalnim patosom u drugom planu, lakše je približiti deci narodne pesme, uvesti ih u taj svet koji je negde između istorije, fantastike, predanja i kolektivnog sećanja. On je slika celog naroda, istinska živa epika, pokazuje kako se svest naroda izborila sa tuđinskom vlašću, kako je opstala pod raznim uticajima, izgradila uzore u koje je verovala. Narodna poezija je imala ključni značaj za razvoj srpske nacionalne svesti, zahvaljujući njoj je naša umetnička književnost nastavila svoj razvoj, ona je očarala svetske umove, poput Getea. Imamo čitave cikluse epskih pesama, tomove i tomove priča, nizove divnih junaka i junakinja, vitezova i seljaka. To mi je uvek bilo divno, što nema raslojavanja - srpski plemić je deo naroda i poštuje jednako i svog slugu i gleda ga kao člana porodice.

Epsku poeziju ne smemo posmatrati samo kao deo nastavnog plana, nego objasniti i ukazati da je deo kolektivne svesti, približiti je deci na jedan drugačiji način, istovremeno pokazujući kako je narod uspeo da očuva svoja predanja, zabeleži istoriju, stvori čitavu jednu književnost, i to bez olovke i papira!

Usudite se na jedan epski poduhvat!
Podsetite se jedne epske pesme, pročitajte je u novom duhu, tražeći u njoj sve slojeve: istorije, fantastike, drame, da vidite kako su i danas žive te ideje i osećanja. Uživaćete i u starom jeziku! Kad današnji majstori fantastike izmišljaju vilinske jezike, što ne bismo mi tražili magiju u našim arhaizmima.

Ja za početak biram Ženidbu kralja Vukašina, pravu dramu sa brojnim preokretima!

Ilustracija: Kosovka Devojka, Uroš Predić                                                              B.

Naše epske narodne pesme, prepune živih slika, velikih junaka, posvećenosti porodici, zemlji, idealima, uz vile, zmajeve, aždaje, ptice koje govore, grade čitav jedan svet, koji celovito treba posmatrati i tako ga predstaviti novim generacijama. Ne mogu današnja deca da shvate šta su gusle i kakvu su ulogu imale u srpskoj kulturi