ZMAJ KNJIGA

O knjigama i deci

Nedavno mi je jedna jako draga osoba onako uzgred pomenula da se dečija odeljenja Biblioteke grada Beograda na teritoriji Starog grada - Zmaj i Neven, zatvaraju zbog loših uslova (za Zmaj znam da su zatvoreni, ali za Neven ne mogu da tvrdim).

U početku nisam preterano razmišljala o tome, zatrpana nekim silnim drugim problemima koji su mi se vrteli po glavi. A i ja nikada nisam bila ljubitelj biblioteka. Valjda nisam imala sreće da naiđem na fine bibliotekare koji vole svoj posao i žele da pomognu, već su me uvek dočekivale drndave, isfrustrirane tetke koje su siktale preko pulta da ne smem toliko knjiga, nema te knjige koju tražim i da nisam pravilno

popunila svaku kockicu u zahtevu, itd... 

Uvek sam više volela da potrošim džeparac u knjižari na knjige koje me interesuju. Imala sam sreće što su me moji, tata naročito, zdušno podržavali u tome i što su mogli da mi priušte knjige i sve ostalo što mi je trebalo. Valjda je to stvar prioriteta - nikada mi nije žao da dam pare za knjigu koliko god koštala, ali se stisnem ko dobrotvorni prilog kada treba da kupim nešto drugo.

Molim te, mama, ništa ti više neću tražiti

Elem, udaljih se od teme. Nekoliko dana pošto sam čula da se biblioteke zatvaraju bila sam u jednoj velikoj knjižari i uhvatila razgovor mame i dečaka. Mama je u rukama imala dve knjige (za odrasle) i teška srca je vraćala treću na raf. Tačno sam mogla da vidim kako u glavi sabira koliko će je koštati te knjige i kako se razmišlja da možda vrati još jednu, pa da sačeka sledeću platu ili honorar. U međuvremenu, dečkić je otrčao do dela sa stripovima i dočepao se stripa o X-menima. I čitao ga je, videla sam kako mrda usnicama dok čita. I onda je usledio razgovor od kojeg me je srce zabolelo i koji je razlog zbog čega sve ovo pišem.

Klinac je zamolio mamu da mu kupi knjigu. „Molim te, mamice, samo ovu knjigu. Nikada ti ništa više neću tražiti“. I majčino lice koje bledi dok nervozno i očajno odgovara da nema para i da ne može sada. I opet dečkić koji moli da mu kupi knjigu i majka koja odmahuje glavom i govori: „Ne, ne mogu“, a vidim da hoće da crkne od muke i sramote. I gledam je kako se osvrće oko sebe da proveri da je niko ne gleda (ja sam momentalno zabila nos u knjigu), da bi onda krišom otvorila novčanik, malo probrala po njemu, ostavila uz bolno čežnjiv pogled one dve knjige koje je držala u rukama i kupila svom detetu strip.

Ta supermama je ovoga puta kupila svom detetu knjigu, ali šta je sa onim mamama koje to ne mogu, a imaju onu retku decu koja vole da čitaju, koja žele da čitaju? Kako im to pružiti? Uz pomoć biblioteke, na primer? Ali, da, ček sad sam se setila - pa ovde se biblioteke zatvaraju, ovde se sistematski radi na stvaranju glupe, neobrazovane mase nekim kretenskim pričama o dualnom obrazovanju, o praktičnoj nastavi, uvođenju uniformi u škole i tabletima za učenje i čemu sve ne, dok se biblioteke, te avanturističke turističke agencije i hramovi znanja - da budem kliše do kraja - zatvaraju?! I to, kao i sve ostalo u ovoj sprdnji od društva i države, prolazi.

Zato i ne treba da se čudimo što su nam deca sve manje sposobna za empatiju, za iskrene emocije, što nemaju mašte ni volje ni želje, što ih ništa ne interesuje i što im pažnja traje tri sekunde. Ona ne čitaju niti im se čita. A čitanje je lek i vodič za život i utočište i bekstvo od ludila makar na ono kratko vreme koliko je potrebno da se pročita poglavlje do kraja.

I zato sam sad besna - besna na sebe što mi je trebalo toliko dugo da se razbesnim nad činjenicom da se zatvaraju biblioteke jer nemaju uslova za rad a otvaraju tržni centri i opštinski pododbori odbora stranaka, a besna sam i na zemlju gde jedna mama ne može da priušti knjigu za sebe i za dete i na društvo koje to pušta i ćuti i ne razmišlja da će ta deca jednog dana porasti i voditi ovu zemlju potpuno bez mašte, empatije i duše. Sram nas bilo!

Dečje biblioteke imaju i stripove i enciklopedije i divne knjige za čitanje udvoje i pred spavanje. Knjige koje nude vrata u brojne svetove i avanture i dogodovštine, čak i ako ta vrata čuvaju nadrndani kerberi. Tim pre će prolazak pored njih biti slađi.

                                                                                                             K.

Dečje biblioteke imaju i stripove i enciklopedije i divne knjige za čitanje udvoje i pred spavanje. Knjige koje nude vrata u brojne svetove i avanture i dogodovštine, čak i ako ta vrata čuvaju nadrndani kerberi. Tim pre će prolazak pored njih biti slađi.