ZMAJ KNJIGA

Pesnički grad


Suština poetike i Poezija suštine

Prošlog leta me je Kristina iznenadila svojim divnim pesmama i zamolila da napišem nekoliko redova o njenoj i poeziji njenih kolega po peru, koji svoje radove objavljuju u jednom onlajn književnom časopisu.

Htela sam ja, ali leto, staze zovu, planine odjekuju, magija istočne Srbije! Hoću, ujutru ću ja to, pre nego što deca ustanu i krene akcija. Podesim alarm na ranu zoru, skuvam kafu, smestim se na terasi i krenem da čitam. Miriše šuma, sunce miluje, komšiluk pozdravlja i raspituje se o svemu po redu, odvuče me ritam prizrensko-timočkog dijalekta od parnasovskih visina pravo na domaće planine.

Kristina nije odustajala,

pa me grizla savest sve do rane jeseni, dok me jedan magloviti septembarski vikend nije prikovao za kuću. Nemadoh kud, pa sedoh da se obračunam sa pesnicima. I iznenadih se pošteno, jer će se pokazati da mi sledi obračun sa samom sobom, kao i svakome ko se ohrabri da otvorenog srca i slobodnog uma uroni u svet poezije.

Avgustovsko izdanje Suštine poetike bilo je ispred mene. Nisam znala ništa o pesnicima sa kojima ću se ovde susresti, niti o uredniku, dakle, prvi uslov kritike - nepristrasnost - ispunjen, ako se izuzme Kristina. Poeziju nije lako pisati, u stvari, mnogo je teže nego prozu, jer morate biti dovoljno vešti da zgusnete emociju, doživljaj i misao i tom simbiozom tako zveknete čitaoca da ne može da dođe k sebi dok ponovo ne pročita pesmu.

Ono što me je očaralo u Suštini poetike je iskrenost, prihvatanje različitosti, gradacija slika od romantičarskih do teške hermetike i filozofije, tako da se u ovoj zbirci svako može naći i razabrati. Nisam ni očekivala da će mi sve biti jasno, ja nikada ne očekujem mnogo od sebe kada je poezija u pitanju, jednostavno joj se prepustim. Mislim se, dragi pesnici, ako ste udahnuli život pesmi, pustite je da živi, pustite je u svet, i pomirite se sa tim da će je svako razumeti i doživeti na svoj način. Ako ne možete, onda lepo ispod pesme uputstvo za upotrebu i kraj. Ali znaju oni i sami šta bude sa decom previše posesivnih roditelja.

Časopis je odlično osmišljen, sa dobrom dinamikom, izborom stihova, stilskim i tematskim prelazima, ozbiljan ali i duhovit u dovoljnoj meri, briše razlike u godinama, iskustvu, na pijedestalu je reč - poezija, a ne pesnik; stvaralaštvo, a ne stvaralac. Oduševila me je nepretencioznost, pristupačnost ovog svojevrsnog zbornika, bez strogoće, distanciranosti i - oh, Bože (ruka na čelu) - večite neshvaćenosti i izopštenosti pesničkih duša koje još, da stvar bude gora, odlaze do nerazmrsivih visina ili dubina. Ovo je baš suština, živa poezija, koja želi da bude prihvaćena, shvaćena, koja se otkriva, hoće da se useli kod vas, da se odomaći, hoće da privuče pažnju - i uspeva!

Od časopisa put vodi na sajt Poezija suštine, gde ćete naći jednu od najvećih poetskih baza koje možete zamisliti. Tu su naši srpski pesnički velikani, zatim najveći pesnici svih vremena, savremeni i neafirmisani pesnici, kilometri i kilometri najlepših stihova na svetu, uključujući i naše epske pesme. Nije zapostavljena ni proza, esejistika, kritika. I to sve za nas, da bismo shvatili da je pozija data svima, koliko onima koji je pišu, toliko i onima koji je čitaju.

Urednik časopisa i idejni tvorac ovog pesničkog grada je Anđelko Zablaćanski, i sam pesnik, ali sa organizovanošću i odgovornošću netipičnim za poete. Kad vidite kako sve ovde savršeno funkcioniše, sa pravovremenim objavljivanjem, čistim i kvalitetnim objavama na Fejsbuku, a onda pročitate njegove tople i zanesene stihove, pitate se da li je moguće. Moguće je, kao što je moguće da na Poeziji suštine svi nađu neke stihove za sebe, prepoznaju se u njima, pa ih podele. Ne mora to biti uopšte cela pesma, može vam zazvučati poznato samo neki stih, i to je dovoljno...

Dopada mi se ideja da sve to preraste u izvestan pokret, čime bi se oživela još jedna karakteristika davnog pesničkog doba, kada je pesništvo bilo način života, okupljalo, povezivalo. Suština ima sve preduslove da tako nešto i ostvari - regionalni karakter, saradnju sa ruskim pesnicima, ogromnu, ogromnu sabornu slovensku dušu i interent za saveznika.

Poezija je opasna jer traži angažovanje od čitaoca, da pokrene vijuge, da zamisli, da oseti, da bude i sam kreator. Poezija pročišćava i zato navijam da joj date šansu, kao što sam joj se ja vratila posle mnogo, mnogo godina. Od onog nećkanja s početka stigoh do tri napisana prikaza za Suštinu poetike i to veoma opširna, šta da radim kad su pesnici tako inspirativni, pesme im bogate, originalne, na stotinak strana smene se nežni, iskreni, ozbiljni, topli, znalački, iskusni stihovi, nove i sveže slike.

Shvatite da je poetsko biće jedno i jedinstveno, prihvatite pesnike i njihove lutajuće duše i sa velikom radoznalošću pristupate svakoj novoj pesmi.

Časopis izlazi svakog drugog meseca, nedavno je objavljen novi broj: http://www.knjizevnicasopis.com/

Dnevnu dozu stihova potražite na sajtu https://www.poezijasustine.rs/
Fejsbuk stranice: https://www.facebook.com/sustinapoetike/
                          https://www.facebook.com/poezijasustine/

                                                                                                                      B.

|Živa poezija, koja želi da bude prihvaćena, shvaćena, koja se otkriva, hoće da se useli kod vas, da se odomaći, hoće da privuče pažnju - i uspeva!