ZMAJ KNJIGA

Knjiga-emocija

Dok nisam srela tebe - Džodžo Mojes

Dobila sam je za rođendan. Poklon od veoma drage prijateljice, jedne veoma mile i nežne osobe. Da sam je videla u izlogu, na rafu knjižare,... šta videla, da se ne lažemo - ne bih je ni registrovala!

Patetičan naslov, leptirići, cvetići na koricama, nisam ranije čula za autora, ne bi imala šanse. Međutim, znala sam da nije bez razloga stigla u moje ruke, pa sam joj se vrlo brzo posvetila, nestrpljiva da vidim šta se krije iza tih korica i slatkastog naslova.

Odmah da vam kažem - mene je knjiga raznela u paramparčad! Kakav crni horizont očekivanja, kompozicija, struktura i ostalo, nemam pojma ni danas kako ovaj roman stoji sa teorijom, znam

samo da je mene na par dana odvojio od zemlje i napravio boljom osobom, sposobnijom da razume druge.

Sumnjičava po prirodi, a tumačeći tolike suze raznoraznim povodima, rešim ipak da proverim da li je sa mnom sve u redu.

- Evo me ronzam najstrašnije - javila je prva, inače tvrda srca kad je literatura u pitanju.

- Đubre jedno, šta si mi ovo dala da čitam! Ne mogu da se sastavim kako god se setim! - javlja druga, inače praktična po svim pitanjima života i beletristike.

Treća se sakrivala iza monitora računara celo radno vreme, tu sam pogrešila u tajmingu, pošto smo tog dana s poslom žestoko omanule.


Ni savršena, ni najbolja, ali jedinstvena

Uglavnom, ova knjiga je čarobna, ima nešto u njoj, neka nezemaljska dobrota i jedna uzvišena ljubav. Ona nije savršena, nije najbolja, ali je po načinu na koji vas obuhvati i utiče jedinstvena. I još nešto - ona povezuje, spaja, putuje...

Lu i Vil su neobični junaci, a sreću se u još neobičnijim okolnostima. On je mladi čovek koga nesreća zaustavlja u brzom i ispunjenom životu i vezuje za invalidska kolica, a ona mlada i nesigurna devojka, sa pečatom mučnog iskustva u prošlosti, koja nikako da krene u susret životu i ostvari sve talente i zamisli koje u njoj postoje. Sreću se da bi pomogli jedno drugom. Lu će brinuti o Vilovom telu, koliko Vil o njenoj duši, za veoma kratko vreme upoznaće se i zavoleti, čistom i dragocenom, sudbinskom ljubavlju.

I sad ja sama sebi zvučim patetično u pokušaju da prenesem šta je to u ovoj knjizi tako snažno. I posle godinu dana nemam drugi odgovor nego da verujem da je Džodžo Mojes žena puna ljubavi, iskrenosti, dobra osoba i da je uspela svoju divnu dušu da pretoči u redove svog romana.

Kraj nije srećan, nego oslobađajući, koliko za likove toliko i za čitaoca, kad se pribere.
Ovaj roman vas natera da se zagledate u sebe, da otpatite ponovo neke lične bolove, imenovane i neimenovane i da se probudite idućeg jutra kao osoba koja ima šire poglede. I to se dostiže ne mudrošću i misaonim visinama i kontemplacijama, nego kroz osećanja. Tako je, ovaj roman pročišićava kroz emocije.

Ne znam kakvi su drugi romani Mojesove, nadam se da ću uskoro otkriti, sve se plašim da se ne razočaram, pa odlažem.

Snimljen je i film po romanu, ali teško se može se meriti sa knjigom. Ipak, glumci su odlično odabrani, dijalog dosledno očuvan, scene autentične, tako da jedne od ovih zimskih večeri, kada rešite da je vreme da pomerite frekvenciju svoje duše do oznaka čisto, lepo i puno ljubavi - samo napred.

Dok nisam srela tebe je roman-emocija.

Savršen poklon!
                                                                                                               B.