ZMAJ KNJIGA

Mali i veliki hajduci Gradimira Stojkovića

 

Mapa za povratak u tinejdžersko doba

Nasmejah se od srca, onako pošteno, toliko da je moja ćerka dotrčala da vidi šta se dešava. A ja čitam knjigu, i to onu koju sam joj poklonila za rođendan – „Sve moje gluposti“, čuvenog Gradimira Stojkovića. Računam nešto, Gradimir sad mora imati preko 70 godina i prosto mi čudno. Po svim književnim zakonima, usled dejstva takvog dečačkog duha koji živi u njemu, on je morao ostati večno mlad.

Mnogo je godina prošlo otkada sam prvi put pročitala "Hajduka u Beogradu", priču o Gligoriju Pecikozi koji dolazi iz sela u grad, menja školu i privikava se na sve muke i nevolje, ali i blagodeti nove sredine. Osmi razred, petnaesta godina,

prelomno doba (a koje pa nije, stalno se nešto lomimo i odlučujemo na prekretnicama kojom ćemo stranom). Toliko je godina imao Gligorije kada je došao u Beograd, toliko ima i Bogdanka, junakinja "Svih mojih gluposti", toliko ima i moja ćerka sada, toliko sam imala i ja kada sam se prvi put srela sa romanima Gradimira Stojkovića. I kada sam ih pozajmila drugarici, pa mi ih nikada nije vratila. Stvarno retko patim za nevraćenim knjigama, ne zna im se ni broj ni novi vlasnik, ali pomisao na to prvo izdanje "Hajduka" uvek me žacne. Nadam se da im je lepo kod nekih novih klinaca, da se još uvek listaju, mi sad naređasmo u polici ova nova izdanja, ali kao da su mi ona bila lepša...glupa nostalgija...

Dok sam čitala "Hajduka" prvi put sam poželela da radim u školi, da učim decu, da odrastem u čoveka koji će ih razumeti, koji neće zaboraviti kako se deca raduju, kako sanjaju, očekuju, kako vole, zašto prave gluposti, kako se leče od padova i nemira, kako se bore sa nesrećom svojom i tuđom, kako lako opraštaju... Čoveka koji neće nikada zaboraviti da su dečji problemi jednako važni i krupni kao i odraslih, ako ne i veći.

Sada dok sam čitala "Sve moje gluposti", poželela sam iz sve snage da ponovo budem u učionici među decom. Biće da smo opet na nekoj prekretnici. Pitam ćerku za njeno mišljenje, kaže kao iz topa: Vanvremenska! Totalno primenjiva na njihovu sajber generaciju, čak i pomalo buntovnička, jer može uticati na povećanje želje za kretanjem, provođenje vremena na vazduhu i otkrivanje hobija. O kvalitetnom druženju i kreativnim nestašlucima da ne pričamo!

Bogdanka je superpametna devojčica, niti mnogo lepa, niti naročito zgodna, ali svoja! Bistra, brza, žustra, puna samopouzdanja i stoji iza svojih odluka, slika i prilika nepokorne ćerke. Starija sestra studira elektrotehniku, sve može i sve zna, tata je profesor likovne kulture, zaneseni umetnik, a mama lektor-korektor, umetnik pod kontrolom.

- Vidi, Micko, pa njena mama isto kao i tvoja! - vičem iz dnevne sobe.
- E, tu sam te čekala, nisam htela da ti kažem, da se iznenadiš - proviruje nasmejana glava moje osmakinje.

Tako je roman postajao sve simpatičniji. A duhovitost Gradimira Stojkovića u punom sjaju! Naročito kada slika odrasle i njihove priče i događaje, vidi ih upravo kako treba, očima deteta...

"Sve moje gluposti" vratiše me skoro 30 godina unazad. Uživala sam da čitam žargon koji je bio aktuelan u mojim tinejdžerskim danima, da zamišljam junake koji se nalaze ispred video-kluba, gledaju video-kasete, voze se na more jugićem...koji se, naravno, pokvari.

I sada i onda divila sam se imenima koje Gradimir bira za svoje junake. Nisu nimalo laka, ni jednostavna, ali ta deca ih sa ponosom nose, kao i svoj karakter. Poseban talenat pokazuje kada bira nadimke, i deci i odraslima, cela osoba nepogrešivo stane u jednu reč - Himalaja, Hogar, Indijanac, Babura... Nekada su deca bila beskrajno kreativna u nadevanju nadimaka nastavnicima i svojim drugarima, dok mi se čini da današnjoj omladini nedostaje ta vrsta inspiracije. Kada bi samo malo više čitali pravu literaturu i gledali dobre domaće filmove... Ali, evo jedne lepe vesti! Tražeći na netu informacije o piscu (tačnije da proverim koliko sada ima godina, odnosno izračunam koliko je imao kada je napisao "Hajduka"), naiđem na vest da se tokom ove godine planira i ekranizacija romana o Gligoriju Pecikozi. Do tada, i Bogdanku i Hajduka naći ćete u Laguni, a ja vam garantujem da je to pravi poklon svoj deci, nekadašnjoj, sadašnjoj i budućoj.

U pogledu deteta, u očima deteta, u tom ogledalu treba da se procenjujemo i ulepšavamo, pa će svet biti jedno mnogo bolje mesto, za nas i svu našu decu. A ako to dete u sebi želite da ponovo pronađete, mapa je kod Gradimira Stojkovića.

Uživajte sa svojom decom, čitajte zajedno!

B.

Sada dok sam čitala "Sve moje gluposti", poželela sam iz sve snage da ponovo budem u učionici među decom. Biće da smo opet na nekoj prekretnici. Pitam ćerku za njeno mišljenje, kaže kao iz topa: Vanvremenska! Totalno primenjiva na njihovu sajber generaciju, čak i pomalo buntovnička, jer može uticati na povećanje želje za kretanjem, provođenje vremena na vazduhu i otkrivanje hobija.