ZMAJ KNJIGA

Kako sam zavolela Safona…


Groblje zaboravljenih knjiga

Uvek sam se divila ljudima koji onako odsečno uzmu knjigu, izverzirano i u dahu napišu posvetu i uruče dragoceni poklon. Da li zbog večitog nedostatka samopouzdanja ili od besmislene želje da i to bude savršeno (a ne može biti, kao uostalom ni sve drugo u životu, a ja nikako da shvatim), nad posvetama se zamišljam više i duže nego što bi trebalo. Uvek mi nekako zvuči tanko i neubedljivo tekst koji smislim u odnosu na ono što osećam i što bih poželela očima koje će u ta slova zaroniti. I uvek nešto zamažem! Inače imam lep rukopis, debeljuškasta, obla slova, veselo deluju, ali kad pišem posvetu, i uopšte kad se potpisujem - ispadnu sva

nejednaka, nakrivljena, kao pijana. Još ako brže-bolje zatvorim korice, pa se napravi otisak, ma užas! Dođe mi da zadržim knjigu!

A opet, meni su najmilije baš one posvete koje su tako nesavršeno napisane, sa tragom hemijske koja je izdala u odsudnom trenutku, sa pokušajem da se popravi neka slovna greška…dok nejednak trag mastila odaje promenljiv stisak prstiju oko pisaljke i jaku želju da te reči budu pravi otisak osećanja i želja, ponekad i da se pročita nešto između redova. Ti tragovi nečije ruke na knjizi koja je upravo postala vaša svojina - sami su po sebi jedinstven dar.

Opasno rizikujem pričajući ovako iskreno o tome kako gledam na posvete, sad ima još više da se zamišljaju oni koji meni pišu, kao da im nije dovoljno muka dok mi izaberu knjigu, tek posveta dođe kao svojevrsna kazna - šta ako im promakne neka greška!!! Lektorke su vam posebno strašna bića, strašnija i od veštica.

Sve su mi posvete drage, važne, često im se vraćam, i njima i knjigama koje iza njih počinju, pa nešto mislim kako bih mogla da poređam te dragulje na polici baš tako što će u posebnom redu da budu one posvećene - meni. Među njima će biti nekoliko knjiga sa kratkom, uglavnom jednorednom posvetom i par razigranih imena u svim pravcima i smerovima ispod nje. Bog mi je dao u životu pravo blago od prijatelja, pa čak i tu retku sreću da su mi kolege - među najbližim prijateljima. Oni su moja podrška, verni i strpljivi slušaoci (ja kad počnem teško se zaustavljam, a stalno mi se nešto dešava, što voljom svemira, a poprilično i zbog moje nomadske prirode, pa je i tema napretek), i mnogo toga su me naučili, i o poslu i o životu. Par puta uzalud upozoravali da ne pravim gluposti, pa posle istrpeli žalopojke, znači - pravi prijatelji!

Senka vetra – roman misterija

Neke od najdivnijih knjiga dobila sam upravo od njih. Ne znam kako uvek bez greške uspevaju da izaberu štivo koje će mi savršeno odgovarati i knjige koje ću mnogo voleti, kao i njih. Verovatno zato što me dobro poznaju.

Tako je "najboljoj lektorki" došla u ruke Senka vetra, savršeno u skladu sa nazivom kuće koja stoji iza nje - Čarobna knjiga.

Još uvek se sećam onog svitanja kad me je otac prvi put odveo u posetu Groblju zaboravljenih knjiga - prva rečenica i uhvaćeni ste! U istom ritmu teče ceo roman, uzbudljiv, zagonetan do samog kraja, sa tajnom koja ide ka svom razrešenju i pred kojom je čitalac nemoćan. Ima sve ono što ja najviše volim u romanu: misteriju, staru mračnu tajnu u koju se dobri i nesavršeni glavni junak uplete i kreće da je razotkriva, elemente trilera, pravu meru fantastike i horora i mnogo, mnogo ljubavi i prijateljstva.

Danijel, sin trgovca antikvarnim knjigama, izabraće sa police jednu knjigu koja će ga odvesti u pravu pustolovinu. Želeći da sazna više o nepoznatom piscu Hulijanu Karašu, otkriće da neko sistematski uništava njegove knjige, te da ima u rukama veoma redak primerak. Prava avantura na unutrašnjem i spoljašnjem planu, sa istim takvim demonima - njegovim ličnim i nečijim tuđim, koji će se susresti tu negde na granici dva sveta…

Safon piše maestralno - uzbudljivo, dramatično, uz žive slike, autentične dijaloge, a istovremeno kristalno jasno, pa lako pratite sve tokove radnje i čitav film vam se odigrava pred očima. Ima retko dobra zapažanja, detaljima kroji jedinstvenu atmosferu, koristi jedan krajnje realističan manir pripovedanja o događajima koji su u velikoj meri povezani sa nadrealnim i natprirodnim… Pamtićete slike iz romana dugo, kao ja na primer onu kada ona hoda kao da kažnjava kaldrmu svojim štiklama

Iz istog ciklusa o Groblju zaboravljenih knjiga su Igra anđela i Zatočenik nebesa, koje se bave događajima koji hronološki slede i prethode radnji Senke vetra. Ceo ciklus zaokružuje se i objašnjava Lavirintom duhova I i II. Kao što je najčešće slučaj sa svim logijama, uzbuđenje koje se doživi sa prvom knjigom ne ponovi se u istoj meri kasnije, pa se tako i meni desilo, ali tu je Safonov izuzetni stil, atmosfera, a i uživela sam se u radnju, pa sam bila željna da vidim šta se dešava. Safon je jedan od mojih omiljenih savremenih pisaca. Uvek mu se vraćam i uvek se radujem kada u knjižari vidim kako neko otvara ove lepe pastelne korice i ne sluteći kako će uskoro biti uvučen u jednu od najvećih književnih misterija svih vremena.

Safonove knjige su klasici!
                                                                                                                                B.

Safon piše maestralno - uzbudljivo, dramatično, uz žive slike, autentične dijaloge, a istovremeno kristalno jasno, pa lako pratite sve tokove radnje i čitav film vam se odigrava pred očima