ZMAJ KNJIGA

Dolazi nam Vesna


Na vetrovitim Stribogovim krilima

Život samo što se nije vratio u prirodu, a i ljude. Već smo svi pomalo nestrpljivi da udahnemo mirise rascvetalih trešanja, narcisa i ljubičica, osećamo i telom i dušom da je vreme da počne novi ciklus - samo nekoliko dana deli nas od prolećne ravnodnevice i početka najradosnijeg godišnjeg doba.

Da će brzo proći, to jest proleteti, već mu samo ime kaže, ali u tom imenu je i osećaj lakoće, razdraganosti i večita čovekova želja da se vine u visine i sagleda svet očima sokola. Više ćemo uživati i u posmatranju ptica koje će u mnogo većem broju i raznolikosti vrsta proletati našim nebom. Vratiće nam Stribog na

svojim krilima najdražu boginju - Vesnu, a taj isti povetarac nosiće i nas mnogo bržim koracima kroz naredni deo godine, leteće nam i misli kojekuda. Videćemo bolje i dalje, jer će nam vidici biti obasjani, lakše ćemo se odlučivati, više se kretati, putovati, samim tim bićemo brži i hrabriji.

U korenu proleća je takođe i leće ili sočivo, opet naziv usko povezan sa vidom i svetlošću.

Stari Sloveni su verovali da boginju proleća čuva i ponovo među ljude dovodi bog vetra i vazduha, moćni Stribog. Lako je razumeti zašto su naši preci toliko voleli Vesnu, koja je posle duge, teške i gladne zime donosila obilje sunca, hrane i svetlosti. Prema nekim tumačenjima, u korenu reči vesna nalazi se staroindijska reč ves - svetlost. Za početak ćemo proslaviti što je dan konačno sustigao noć po trajanju i sada ćemo uživati u njemu sve više i duže. Ovi prelomni datumi, graničnici godišnjih doba, uvek su imali naročit magijski i obredni značaj. Ne vezuju se tek tako i oni najsvetliji i oni najmračniji zabeleženi rituali i okupljanja baš za ove datume, znači da su to saborni dani u prirodi kada se koncentrišu neke naročite sile i iskonske snage, na koje su ljudi zaboravili i odvojivši se od prirode zalutali u užurbanosti modernog doba.

Svojim dolaskom Vesna pobeđuje Morenu, boginju zime i smrti, donosi opojne mirise, životodavnu snagu i novi početak.

Ruski jezik sačuvao je uspomenu na ovu slovensku boginju najbolje što se može zamisliti, jer se na ruskom proleće kaže - весна. Istovremeno, ova reč označava i mladost, opisujući tako na najlepši način sve karakteristike ovog doba godine.

Tragovi ovih pradavnih verovanja ugrađeni su danas u naše pravoslavne običaje, pa nas i dalje čuvaju i brane od mraka i hladnoće. Zato verujem da treba da ih osvetlimo i osvestimo, jer ne možemo ići dalje ako ne vidimo odakle smo krenuli.

U srpskim obrednim lirskim pesmama - lazaricama, naći ćemo brojne tragove pradavnih verovanja. Ove pesme imenom se vezuju za priču o Isusovom oživljavanju Lazara, čime se ispunjava simbolika buđenja i ponovnog rođenja, ali njihov sadržaj seže mnogo dalje u plemensku prošlost. Tako je i Vesna svojim dolaskom lečila, udahnjivala život u skupljena pluća ljudi, životinja i biljaka, pobeđivala Morenu i sa njom smrt.
Pogledajte kako u samo tri savršena stiha narodni pevač čuva uspomenu na Vesnu koja stiže na Stribogovom pvetarcu:

Soko leti visoko,
Krila drži široko,
Pod krila mu devojka.

Lazarice su devojke koje su išle po selu i pevale pesme u čast proleća, plodnosti i napretka. Jedna je bila obučena kao Lazar, druga Lazarica, a ostale su bile pratnja. Ovaj par je imao ulogu mlade i mladoženje, na šta je upućivala i njihova nošnja. Ritual je trebalo da utiče na plodnost, a nema jače simbolike plodnosti od braka. Jedan od praznika usko povezanih sa Vesnom, lazaricama i plodnošću su i Mladenci, za čiju proslavu se upravo spremaju svi oni koji su u prethodnih godinu dana sklopili brak. Ovu boginju su Stari Sloveni zamišljali kao mladu devojku okićenu zvonastim cvećem, u beloj haljini, pa možemo odmah uvideti veze sa praznicima koji nam uskoro dolaze - Vrbica i Cveti.

Sve se divno i savršeno ispreplelo, ono što je bilo najlepše i najvoljenije među našim precima čvrsto je ugrađeno u temelje naše pravoslavne vere. Nedavno sam od Slobodana Jeremića Jeremije, slikara i osnivača Muzeja hleba u Pećincima u Sremu, čula nešto što me je i podstaklo da vam sve ovo ispričam.

Jeremija upravo oslikava malu kapelu podignutu u dvorištu porodične kuće. Pod će biti oslikan slovenskim božanstvima, kako kaže mudri Jeremija: Moramo znati odakle smo se podigli!

Nazdravlje vam bilo ovo proleće i svaki sledeći Vesnin povratak!
Od srca preporučujem Veselina Čajkanovića, Mit i religija u Srba.

                                                                         B.

Soko leti visoko, Krila drži široko, Pod krila mu devojka.