ZMAJ KNJIGA

Nevil Šut - nepoznati dragulj lepe književnosti

Za razliku od većine omiljenih knjiga za koje znam tačno kad sam ih pročitala i kako su mi došle pod ruku (kod nekih se čak sećam i mirisa i doba dana), za Nevila Šuta i Grad kao Alis ne pamtim ništa. Pretpostavljam da mi je tata preporučio knjigu i da sam je posle dužeg odbijanja na kraju uzela. Znam da mi se nije dopala onako mala, u broširanom izdanju, sa fotografijom neke ružnjikave glumice i u hrvatskom prevodu. (Taj bivši bratski jezik mi je užasno naporan za čitanje - i jedini razlog zašto nikada nisam pročitala Alisu u Zemlji čuda, iako je objavljena u predivnom izdanju, sa božanstvenim ilustracijama i tvrdim povezom, jeste prevod koji mi je jezivo išao na nerve. Mada, zanimljivo,

Kralja Artura i Kapetana Frakasa i Robina Huda iz iste biblioteke sam bez problema pročitala. Možda je ipak u pitanju bilo što je to „ženska knjiga“, a ja sam čitala knjige za dečake. Ne znam.)

Elem, vratimo se na Šuta. Koliko je u ovom slučaju tačna izreka Ne sudi o knjizi po koricama. Grad kao Alis je, bar meni, jedna od najdražih, najlepših, najromantičnijih priča ikada. Još kada sam skapirala da je 1980-ih snimljena i serija sa meni tada zgodnim Brajanom Braunom, mojoj sreći nije bilo kraja. Kako se zove glumica i dan danas ne znam i ne interesuje me nešto previše.

Grad kao Alis

Grad kao Alis je delom zasnovan na, koliko ja znam, istinitoj priči o grupi engleskih zarobljenica koje su Drugi svetski rat provele lutajući Malajom, jer japanski vojnici nisu znali šta da rade sa njima.

Glavna junakinja je sposobna, trezvena i hrabra Džin Padžet, obična Engleskinja koja sa drugim belkinjama Drugi svetski rat provodi kao „zarobljenica“ u jednom selu u Malaji, sadeći pirinač sa lokalcima. Dok su ih selili iz jednog mesta u drugo, Džin upoznaje zarobljenog australijskog vojnika Džoa. Da bi im pomogao - budući da su žene bile iscrpljene, gladne i bolesne - Džo krade petlove japanskog zapovednika, koji ga za kaznu razapinje na krstu i ostavlja da umre na vrućini. 

Džin se posle rata vraća u Englesku ubeđena da je Džo mrtav. Nakon što dobije nasledstvo, požuriće nazad u malajsko selo da sagradi bunar za tamošnje žene. Tamo saznaje da Džo ipak nije mrtav i da se vratio na farmu u Australiji. Odlučna da ga nađe, Džin odlazi u Australiju, a istovremeno Džo, koji je dobio neke pare na lutriji, kreće u Englesku u potragu za njom. Da skratim priču, dok čeka Džoa da se vrati u Australiju, Džin pokreće posao u australijskoj zabiti. Posao polako počinje da cveta i Džin je odlučna da od te selendre napravi grad kao Alis (Springs).

Ne znam šta više volim u ovom romanu, da li prvi deo u Malaji ili drugi gde Šut piše o Australiji. Nisam bila u prilici da čitam mnogo knjiga o ovom kontinentu koji me veoma interesuje, tako da se mnogo radujem svaki put kada se dokopam nekog romana smeštenog u Australiju.

Takođe, i Džin i Džo su običan svet. Srednja klasa ako hoćete. Niti su preterano lepi, ni zgodni, ni obrazovani ni bogati. Ali su hrabri i istrajni - sposobni da prežive užase i opet ostanu duboko čovečni.

On the Beach

Tu se moja ljubavna priča sa Šutom ne završava. Zahvaljujući internetu, dokopala sam se i romana On the beach, koji je takođe ekranizovan - dva puta. Prvi put 1950-ih sa Avom Gardner i Gregori Pekom, a onda početkom 2000. sa Armanom Asanteom (koga sam imala prilike da upoznam i koga sam kao najgora šiparica udavila pričom o ovom filmu a ne, npr. o Kraljevima mamba), Rejčel Vord i opet Brajanom Braunom.

On the beach je isto divan roman, mada ga manje volim od Alis, iako nemam neki razlog osim prva ljubav zaborava nema. Posle nuklearnog rata koji je uništio svet (konačno smo uspeli da se dignemo u vazduh), Australija čeka talas radijacije koji će pobiti sve živo. Roman prati više likova koji se svaki na svoj način mire sa krajem. Divan, filozofski roman, sa dirljivom ljubavnom pričom i beskrajno gotivnim i manje gotivnim likovima.

Šut je popularan autor i zanimljiv lik - pisac i avio-inženjer i u anglosaksonskom svetu jedan od voljenijih pisaca. Kod nas nikada nije preveden, ako ne računamo bivšu Jugoslaviju i veoma mi je žao zbog toga, jer smo ostali uskraćeni za lepu književnost. Daleko od toga da se može svrstati u klasike i remek-dela pisane reči, ali je Šut zanimljiv, dirljiv, nežan pisac koji savršeno ide uz toplo ćebe i šolju jakog čaja.

Ako ikako uspete da se dokopate Grada kao Alis, obavezno mu pružite priliku! Ja mu se vraćam iznova bar jednom godišnje.

                                                                               K.

Ilustracija: IMDB

Daleko od toga da se može svrstati u klasike i remek-dela pisane reči, ali Šut je zanimljiv, dirljiv, nežan pisac koji savršeno ide uz toplo ćebe i šolju jakog čaja.